Dijalog koji slijedi je parodija na sliku današnjice, izmišljen je i nema nikakve veze sa stvarnim likovima. Nastao je posredstvom događaja koji prethode obilježavanju 100-godišnjice atentata.
Franc Ferdinand: ,,E moj Principe, što me ubi bolan?”
Gavrilo Princip: ,,Da nisam ja tebe, ti bi mene. Sad znaš da je bilo iz principa. Eto i spomenik sam konačno dobio, ne jedan, već dva.“
Franc Ferdinand: ,,Dobro, i ja sam hostel u srcu Sarajeva. Čekam da i mene spomenu sutra na 100-godišnjicu atentata. Reče Incko još u aprilu da nema para za moj spomenik, a i neki se pobuniše kad su čuli da će mi se dići…spomenik.“
Gavrilo Princip: ,,Još me pitaš što sam te ubio. Znao sam da će neko od tvog imena profitirati. A oko mene neki park, 350 000 KM se uložilo da se djeca igraju. Kaže Radmanović da me se sjeća s ponosom i svih mladobosanaca. Ja se nešto ne sjećam da sam ga ikad upozn'o!”
Franc Ferdinand: ,,Ma neka si me i ubio, znao si ti dobro gdje je trebalo sasjeći. Nego, mene nešto drugo brine. Ko se kiti ovim atentatom?“
Gavrilo Princip: ,,Svi sem naroda. Kitio bi se i ti da je izborna godina.“
Franc Ferdinand: ,,Pa zar se još nisu dozvali pameti?“
Gavrilo Princip: ,,Tuga Ferdinande…nisu ni nakon 100.“
Jovana Kljajić 